Наша прича

На обронцима ваљевских брда, у чистој и нетакнутој природи, сместило се село Горња Буковица.

Из села је и домаћин из наше приче, Зоран Милинковић. Његови корени сежу далеко јер његови су преци у ваљевском крају већ девет генерација, преко 350 година. И његов отац Владислав, деда Саво и прадеда Марко су се бавили воћарством, производили ракију и сушили шљиву.

И тако је Зоран још као дечак гледао и учио како се прави савршена ракија. А она се прави са љубављу и поштовањем према законима природе, хемије и физике, али постоје и неке тајне вештине...

Сећа се Зоран од малена тих дана када се ракија пече. Од раног јутра па до касно у ноћ, од првих зрака сунца и росе на плодовима па до сјаја ватре испод казана. И ту би се образи жарили од пламена и мириса, али и од прича из давнина и разних народних предања о којима су приповедали старији. Дечак је лебдео на чардаку ни на небу ни на земљи, играо са вилама и вилењацима у чаробној шуми и дивио се златној јабуци и девет пауница. И управо је то био тај тајни елемент, та вековна мудрост и традиција.

Данас Зоран са љубављу негује своје воћњаке, стабла шљива и малињаке. Своју ракију прави по старој породичној рецептури, негује је у храстовим бурадима и пуни боце у сопственом подруму. И благодат који су му преци пренели жели да подели са Вама.

 
Цвет шљиве